ПОСЛЕДЊИ ПЛАН КНЕЗА МИХАИЛА ОБРЕНОВИЋА О БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

Сажетак

Мишљење да је за време друге владавине кнеза Михаила Обреновића (1860–1868) „пропуштена прилика” да се процес ослобођења и уједињења српског народа оконча, те трагична смрт кнеза 1868, најчешће се доводе у везу са прекидом „активне” националне политике Србије. Оба става су с временом прерасла у мит. Припреме за општебалкански устанак кнез је обављао у оквирима далекосежних ослободилачких планова, који ће наступити тек пошто се укаже повољна прилика. До те прилике, свакако, није дошло за кнежева живота. И баш зато кнез Михаило за све време своје друге владавине, припремајући се и ишчекујући повољне околности, интензивно ради на што већем снажењу Србије и на јачању јединства међу балканским народима, имајући у виду да је присаједињење Босне и Херцеговине приоритет. Циљ овог рада јесте да објасни сложене околности на међународној позорници 1866/67. које су условиле укључивање нових елеманата у рад на спољнополитичком пољу а који нису пореметили основни правац који је кнез Михаило трасирао од почетка своје друге владавине.