ИЗБЈЕГЛИЦЕ СА ПРОСТОРА ИСТОЧНЕ ХЕРЦЕГОВИНЕ ТОКОМ УСТАНКА (1875–1878)

Сажетак

Миграције становништва са простора Херцеговине, нарочито захваљујући њеној оштрој клими и географским условима, ратним сукобима и болестима биле су честа појава. Уколико се на овакве услове дода и немирни дух, који је херцеговачки народ вијековима подизао на устанке са великим посљедицама, јасно је да су пресељавања, односно миграциона кретања становништва била честа појава. Међутим, миграциони процеси до дан данас чине једну крајње озбиљну цјелину у историографији која није нарочито истражена. С тим у вези, ако се изузму подаци који се тичу пописа становништва, како османских, тако и аустријских, миграциони процеси и избјегличка кретања током устанка у Источној Херцеговини 1875–1878, готово да нису ни обрађени, или су пак само поменути. Ту најчешће сусрећемо само податак колико се избјеглица упутило на сусједне територије, без дубље анализе и информација са терена. Због тога је основни циљ нашег рада да се ти процеси обраде детаљније, сходно могућностима и доступности података. Рад је настао на основу релевантних историјских извора, литературе и периодике, а на основу поштовања свих научно-методолошких принципа.