ИЗМЕЂУ КОРПОРАТИВИЗМА И КАРДЕЉИЗМА: О НАУЧНИМ ГЛЕДИШТИМА МИЛОРАДА ЕКМЕЧИЋА ПРЕМА ТЕОРИЈСКИМ КОРЕНИМА ЈУГОСЛОВЕНСКОГ САМОУПРАВНОГ СОЦИЈАЛИЗМА

Сажетак

У склопу студијско–истраживачког рада за потребе креирања рукописа докторске дисертације под насловом „Живот и дело Милорада Екмечића (1928–2015)“ уочили смо да је овај знаменити „посленик музе Клио“ увео сасвим нове научне тезе о сличностима идејних концепата корпоративних система Италије и Аустрије и социјалистичког самоуправљања у Југославији. Раднички савети у предузећима и другим установама, подруштвљавање приватне имовине и заступање различитих сталежа у државном парламенту представљали су, према његовом мишљењу, кључне споне између југословенског самоуправног социјализма, италијанског фашизма и католичког аустрофашизма. У прилог својим тврдњама пласирао је податак да је устав СФРЈ из 1963. године („Повеља самоуправљања“) у суштини био нека врста копије аустријског устава из 1934. године, којим је ова земља проглашена за „хришћанску сталешку државу“. Анализирајући Екмечићево писање о овој комплексној проблематици, закључили смо да је Екмечић својим радом дао оригинални допринос изучавању утицаја међуратних корпоративних идеологија на југословенски самоуправни систем и истовремено отворио нове хоризонте за даље изучавање наведеног феномена.